U Ape­la­ci­o­nom su­du ju­če je odr­ža­na sjed­ni­ca vi­je­ća po žal­bi spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca na oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du Ro­ža­ja­cu Sa­fe­tu Ka­li­ću, nje­go­voj su­pru­zi Ami­ni i bra­tu Mer­su­di­nu, ko­ji se te­re­te za pra­nje 7,7 mi­li­o­na eura.
Ka­ko se na­vo­di u op­tu­žni­ci, Ka­li­ći su se od 2005. do 2011. go­di­ne udru­ži­li da pu­tem ban­kar­skog i fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja pri­kri­ju na­čin pri­ba­vlja­nja nov­ca za ko­ji su zna­li da je pri­ba­vljen šver­com dro­ge od stra­ne kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, či­ji je je­dan od or­ga­ni­za­to­ra bio Mer­su­din Ka­lić. Ta­ko ste­čen no­vac uvo­di­li su u le­gal­ne nov­ča­ne to­ko­ve pre­ko ban­kar­skih ra­ču­na fir­mi či­ji su osni­va­či okri­vlje­ni i nji­ho­vi bli­ski srod­ni­ci, či­me su pri­kri­li po­ri­je­klo nov­ca u ukup­nom iz­no­su od 7.773.127,06 eura.
Ju­če­ra­šnju sjed­ni­cu otvo­rio je pred­sjed­nik vi­je­ća su­di­ja Zo­ran Smo­lo­vić, dok je su­di­ja iz­vje­sti­lac bi­la su­di­ja Mi­len­ka Ži­žić. Sjed­ni­ca je odr­ža­na po žal­bi tu­ži­la­štva, na ko­ju žal­bu su od­go­vor iz­ja­vi­li advo­ka­ti Ve­li­bor Mar­ko­vić, Bo­ri­vo­je Bo­ro­vić, Ka­sim Di­zda­re­vić i Dra­go­ljub Đu­ka­no­vić. Pri­su­tan je bio i za­stup­nik op­tu­žbe Mi­o­drag Lat­ko­vić, a od op­tu­že­nih Mer­su­din Ka­lić. Ami­na Ka­lić se ni­je oda­zva­la po­zi­vu su­da iako je ured­no oba­vje­šte­na o ter­mi­nu sjed­ni­ce, dok se nje­nom su­pru­gu su­di u od­su­stvu.
Su­di­ja Ži­žić pro­či­ta­la je oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju, u ko­joj se iz­me­đu osta­log na­vo­di da je op­tu­že­ni Mer­su­din Ka­lić u dva na­vra­ta osu­đi­van zbog šver­ca dro­ge u Nje­mač­koj i to na vi­še­go­di­šnje za­tvor­ske ka­zne i da je dje­la po­či­nio po na­lo­gu svog bra­ta Sa­fe­ta. Ži­ži­će­va je po­seb­no is­ta­kla od­bra­nu op­tu­že­nog, u ko­joj on ne­gi­ra kri­vi­cu, a po­tom pro­či­ta­la i sve do­ka­ze ko­ji su pro­ve­de­ni na glav­nom pre­re­su u pr­vo­ste­pe­nom po­stup­ku.
Su­di­ja je pod­sje­ti­la da je u toj fa­zi po­stup­ka od stra­ne spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca pred­la­ga­no do­dat­no fi­nan­sij­sko vje­šta­če­nje ko­je je sud od­bio, sma­tra­ju­ći da je či­nje­nič­no sta­nje u do­volj­noj mje­ri utvr­đe­no. U ana­li­zi do­ka­za pr­vo­ste­pe­ni sud se, osim na­la­za vje­šta­ka fi­nan­sij­ske stru­ke Vlaj­ka Mi­li­će­vi­ća, ba­vio i is­ka­zi­ma sa­slu­ša­nih svje­do­ka kao i na­la­zom i mi­šlje­njem vje­šta­ka ne­u­rop­si­hi­ja­tra, ko­ji je u ko­nač­nom kon­sta­to­vao da je Mer­su­din u kri­tič­nom pe­ri­o­du bio ne­u­ra­čun­ljiv i da ni­je bio mo­guć­no­sti da shva­ti zna­čaj kri­vič­nog dje­la i upra­vlja po­stup­ci­ma.
Vje­štak je u svom na­la­zu tvr­dio da se Mer­su­din od ra­ne mla­do­sti li­je­či od te­ških obo­lje­nja i da me­di­cin­ska do­ku­men­ta­ci­ja po­sto­ji od 1975. go­di­ne, od ka­da je „ne­spor­no utvr­đe­no da je te­ra­pi­ja ko­ju je op­tu­že­ni mno­go pu­ta do­bi­jao ve­za­na za pa­ci­jen­te sa te­škim psi­hi­ja­trij­skim obo­lje­nji­ma ši­zo­fre­ni­je”.
On je po­ja­snio da ne po­sto­ji me­di­cin­ska evi­den­ci­ja, ni­ti po­u­zda­ni pa­ra­me­tri da je op­tu­že­ni u mo­men­tu či­nje­nja dje­la bio u fa­zi po­gor­ša­nja osnov­nog du­šev­nog obo­lje­nja, pa je naj­vje­ro­vat­ni­je bio u ste­pe­nu bit­no sma­nje­ne ura­čun­lji­vo­sti.VJ.D.


Ot­kud imo­vi­na

Žal­bu na pre­su­du ulo­ži­lo je Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo zbog bit­ne po­vre­de kri­vič­nog po­stup­ka i po­gre­šno i ne­pot­pu­no utvr­đe­nog či­nje­nič­nog sta­nja. Tu­ži­lac u žal­bi na­vo­di da vje­štak u po­stup­ku ni­je utvr­dio iz knji­go­vod­stve­ne do­ku­men­ta­ci­je po­ri­je­klo vi­še od tri mi­li­o­na.
– Sud je dao ne­pot­pu­ne raz­lo­ge ve­za­no za go­to­vin­ske upla­te za ko­je se ne zna po­ri­je­klo nov­ca i ne da­je raz­lo­ge od ko­jih sred­sta­va su op­tu­že­ni ku­pi­li stan na Sve­tom Ste­fa­nu – ka­zao je Lat­ko­vić.
On je pod­sje­tio da op­tu­že­ni ni­je­su bi­li u stal­nom rad­nom od­no­su i da po tom osno­vu ni­je­su ostva­ri­li pri­ho­de pa se po­sta­vlja pi­ta­nje od ko­jih sred­sta­va su ste­kli to­li­ku po­kret­nu i ne­po­kret­nu imo­vi­nu. Tu­ži­lac je ta­ko­đe kon­sta­to­vao da bi sud da je pra­vil­no ci­je­nio do­ka­ze si­gur­no do­šao do dru­ga­či­jeg prav­nog za­ključ­ka. Nje­gov ko­na­čan pred­log bio je da su­di­je Ape­la­ci­o­nog su­da uki­nu oslo­ba­đa­ju­ću pr­su­du i pred­met vra­te na po­nov­no su­đe­nje.
Usli­je­dio je i od­go­vor na ovu žal­bu od stra­ne advo­ka­ta od­bra­ne, ko­ji ospo­ra­va­ju sva­ki po­na­o­sob na­vod tu­ži­o­ca i pred­la­žu da se žal­ba od­bi­je kao neo­sno­va­na.